Genijalnost, jednostavnost, LEGO.
Kampanja pod imenom “Imagine”, rađena pod palicom Jung Von Matt agencije, jednostavno je savršena.
Prepoznajete li likove? :)
via fastcodesign
Genijalnost, jednostavnost, LEGO.
Kampanja pod imenom “Imagine”, rađena pod palicom Jung Von Matt agencije, jednostavno je savršena.
Prepoznajete li likove? :)
via fastcodesign
Ova nedelja se ispostavila kao nedelja dooobrih stvari na Internetu. Svaki dan sam skakutala sa teme na temu, dvoumeći se šta da pišem ovde. I na kraju je dobro što sam sačekala kraj nedelje, jer me je od svega dočekao šlag na tortu: Life sekcija magazina Time, koja obiluje predobrim fotkama i pričama.
Sve su istorijske i posebne. Kao npr, rok zveze sa njihovim roditeljima, dosad neobjavljene slike Merlin Monro, ili pak sneak peek u Hitlerov bunker. Od svih, odlučih da sa vama podelim jednu, ako smem da kažem i najbizarniju: Cynthia, the manequin who became a superstar.
Priča počinje tridesetih godina prošlog veka, kada je Lester Gaba, poznati soap sculptor napravio lutku koja će mu izmeniti život. Sintija, metar sedamdeset visoka lutka, napravljena je po uzoru na tadašnjeg modela čiji identitet ni danas nije poznat.
Ono što celoj ovoj priči daje weird twist je činjenica da je Gaba pokušao Sintiji da udahne život, time što ju je vodio na društvene događaje po Njujorku kao svoju pratilju i pravdao je kako ima upalu grla te ne može da priča.
Nekim čudom, priča se primila. Sintija je odjednom postala selebriti, dobila svoju radio a kasnije i TV emisiju (uz pomoć Gabinog glasa), uživala u njujorškim partijima, verila se za kolegu manekensku lutku… u jednom momentu je čak poslužila i kao alibi svom tvorcu. I sve to uz punu podršku medija.
Toliko se daleko išlo u oživljavanju ove lutke, da je dobila čak i svoj momenat umiranja, kada je jednom prilikom u salonu za ulepšavanje pala i razbila se u delove. Lester je tugovao neko vreme… dok nije odlučio da je vaskrsne, praveći je iz kalupa. Ponovna slava se ovaj put nije desila, te za zaključak ovaj put citiram Times magazine:
Cynthia’s current whereabouts are a mystery. And she even remained an enigma to the man who had lavished so much of his life on her. To the New York Times’s Gay Talese, Gaba later admitted: “Cynthia never made any sense.” To this day, there’s never been a completely satisfactory answer why a plaster mannequin once so seized the American imagination.
Huh, kako se vama sve ovo čini?
Više slika i originalnu priču na engleskom možete pronaći ovde.
Danas, igrom slučaja, nastavljamo tamo gde smo stali prošli put. Samo, ovaj put pored papira i boje unosimo još jednog činioca: engleski jezik, i njegovu savršenu osobinu da se igra sa rečima.
Chewing the cud studio izrađuje ove jednostavne, slatke i domišljate letterpress cards, iliti nesrećno prevedeno – čestitke (ovo je onaj momenat kada engleska reč bolje čučne od srpske).
Pa tako imamo Let’s ketch up
I wheelie like you, u 2 varijante
Sew in love
Nije li genijalno? Volim engleski jezik. Onako, baš ga volim… i te male smicalice, dvosmislenost, omiljena su mi vežba za mozak :).
A da sad ne bih nepravedno zapostavila genijalne ljude koji izrađuju ovu slatkoću, toplo vam preporučujem da posetite njihov etsy shop (onima koji tamo mogu više od samog razgledanja iskreno zavidim), preslatki blog, ili čak skinete njihovu iPhone aplikaciju – Witty cards on the go.
♥
Letterpress printing is relief printing of text and image using a press with a “type-high bed” printing press and movable type, in which a reversed, raised surface is inked and then pressed into a sheet of paper to obtain a positive right-reading image. ~ Wikipedia
Leterpress, iliti tehnika visoke štampe, najstarija u svetu. Izvodi se u radionicama, slovoslagačnicama, gde se slova uredno čuvaju u fiokama ♥. Obuhvata proces proračunavanja, obrtanja i slaganja slova i razmaka. Mešanja boja, pa mackanje mašine. Proces u kome svako slovo mora da ima unapred sračunato svoje mesto.
Matematika, tipografija, umetnost, ljubav :).
http://vimeo.com/25885912
Kakav zanat…
Danas postoje razne mašine koje ubrzavaju proces, štampaju u zilion boja, i svašta nešto rade. Ali one ne koriste fontove iz fioka :). Sećam se da smo u srednjoj imali celu jednu prostoriju u kojoj su se čuvao sav taj slovoslagački materijal. A mi smo se kao deca photoshopa smejali na samu pomisao ručnog slaganja celih strana.
Eto, sad ispravljam grehe iz mlađih dana :)).
Zima i ja nismo u prijateljskim odnosima već ihahaj, pa odmah da vas upozorim, moja rečitost je ovih dana obrnuto srazmerna količini snega napolju.
Umesto da puno pričam, vodim vas na mesto gde bih trenutno volela da se nacrtam: Aschan Deli, urban quick stop for breakfast, lunch, snack or coffee.
Drvo & metal. Linije & simboli. Crna sa crvenim naglaskom. I naravno, kafa u ponudi. Kako odoleti?
Designed by BOND Agency