Pojam umetnička instalacija pojavio se negde oko 1970. godine, u vreme širenja savremene umetnosti (eng. contemporary art). Instalacije nisu skulpture u klasičnom smislu te reči, već se definišu kao “prostorna trodimenzionalna umetnost“, jer ceo doživljaj umetničkog dela zavisi od prostora u kome se nalazi.
Rebecca Ward je američka umetnica koja u svojim instalacijama koristi lepljive trake u raznim bojama. Detaljnim proračunima ona se trudi da postavi kompoziciju koja stvara harmoniju između linije i prostora.
Rebeka za svoja dela kaže:
My installations are site-specific works dependent upon the space they occupy. Utilizing existing lines, beams, and angles, each piece I create is informed by the individual site and its unique linear movement. Thus, my installations are inherently architectural.
Izgleda tako jednostavno, da mi je prosto došlo da oblepim sobu u 300 boja… samo da imam toliko trake :)
Ove fotke bih mogla da gledam ceo dan, koliko me boje privuku i drze… :)
Meni su instalacije bas zanimljive. :) Nekako mi se cini da su, od svih vizuelnih umetnika, oni koji stoje pored svojih instalacija najstrastveniji. Subjektivni osecaj.. :)
Mislim da je bila 2006. godina kad sam u Milanu isla da vidim Balcan erotic epic Marine Abramovic. BokteMazo! Stvarno se vidi sva lucidnost umetnika. I onda kraljica pusti pesmu ‘Camac na Tisi’. :)
@Mima Iskrena da budem, teško varim savremenu umetnost u većini slučajeva… valjda zato što ima toliko “umetnika” (naglasak je na navodnicima), koji da bi preneli suštinu dela obično moraju da sastave ceo referat objašnjavajući ga. A onda ko ne razume poentu nije dovoljno osvešćen…
Instalacije su poseban vid umetnosti, i (za mene) mogu biti potpuni hit ili promašaj.
Pre par godina sam na Oktobarskom salonu videla neke postavke Marine Abramović, i nije mi nešto legla… suviše mi je nastrana :)
A ove fotke su očaravajuće, čak mislim da nešto slično nije teško izvesti u kućnoj radinosti, zato mi se najviše i sviđaju :)
Prvu instalaciju u životu viudeo sam negde krajem sedamdesetih na Pravnom fakultetu. U više uglova ogromne zgrade bilo je postavljeno – smeće. Bukvalno: limenke, flaše, zgužvana hartija…I svaki ugao je bio “ograđen” konopcem na kojem je bio zakačen papir sa natpisom: “Ne diraj! Ovo je umetnost”.
Za sve nas tad je to bio vanredan povod za smeh. Video sam kasnije još mnogo instalacija, ali taj utisak, pa činjenica da je moralo da piše kako je to umetnost…nikada mi nisu dozvolili da u tome vidim išta više od “pokušaja umetnosti”.
No, ne stavljam u isti koš svu savremenu likovnu umetnost. No, u instalacijama je teško otkriti senzibilitet i pogled umetnika, bar meni.
U Šumarku, kraj Kovina, živi Aleksandar Cvetković, nekadašnji član grupe “Elipse” i možda naš najveći živi savremeni likovni umetnik. Slika, ali i za tren oka će od starog drveta i nekoliko eksera napraviti delo koje bukvalno komunicira sa vama.
Moderna umetnost je veliki ispit i za stvaraoca i za posmatrača – nema sredine. Ili si veliki ili smešan.
Ovo što vidim je opuštajuće vedro, mada fotografije ne dopuštaju da pređem crtu dekorativnog. Zapravo, ne mogu da doprem dalje.
@Dragan Slažem se sa svakom napisanom reči. Umetničko delo treba samo da komunicira sa posmatračem… ako su potrebne reči da bi se to postiglo, onda se maši poenta svega. Ne moram biti nikakav istoričar/teoretičar umetnosti da bih znala da li mi se nešto sviđa ili ne.
Nisam ulazila u neku filozofiju oko ovih fotografija, dekorativnost i jeste poenta (u ovom blog postu). A meni je prva asocijacija bila – laserski zraci :)
Da me je neko pitao da objasnim razliku izmedju instalacije i umetničkog dela, ostala bih bez reči, iako kapiram šta je u pitanju. Sad si mi ti to lepo verbalizovala.
Inače, trake su genijalne, prosto da ti dodje da napraviš neku “paukovu mrežu” u uglu sobe. :D
Eto blog ide dalje vidim. Odabrala/pronašla si jako zanimljivu umjetnicu, ali i tehniku. Jako mi se sviđa.
Bravo Marija.
@Duchesse Ja da imam toliko sarenih traka, veruj mi da bih vec nesto izmajstorisala do sad :D
@Danijel Hvala, i meni se svidja kako mi se blog razvija, ne smem vise onoliko da pauziram u pisanju :)