Znate one momente kada vam se žute minute pretvore u žute periode, a da nije zima i da nemate PMS? Nešto ovako, samo konstantno, minus deo sa kafom. Jasno vam je… Takav period za mene znači potpunu blokadu ideja u glavi, što je… paaa, blago rečeno, užasno.

Ali! Sada svečano izjavljujem da sam izašla iz te faze. Vratila sam se na staro, i sad me je uhvatila neka druga vrsta bubica. Onih što lete po glavi i raznose toliko misli da ne znam gde da ih popamtim. Mislim, poznato je da za neke stvari imam pamćenje zlatne ribice i da sve moram da zapisujem po nekim slinim papirićima i podsetnicima, ali mi trenutno fali nešto ovako:

Kada sveske, papirići i rokovnici jednostavno nisu dovoljni, gigantsko platno sasvim lepo može da posluži. Kada se zasiti ideja, vi ga stavite na pranje i započnete novi krug. Dajte odmah da zamenim posteljinu :D. Ideja & realizacija by Stich.

A dok je platno na pranju, treba negde smestiti sve te silne papire. Može i ovako, gde sam gradiš svoju papirnatu korpu. Dizajnirala Marie Douel za ECAL, umetnički univerzitet u Lozani.

I za kraj moram da spomenem moju tihu patnju što ne mogu nigde u Beogradu da kupim moleskine svesku. Jednostavno ih nema nigde. Plato je nekad bio uvoznik, ali su prestali da ih uvoze iz pitajboga kojih razloga, i sada koliko sam obaveštena, nema ih nigde. A taaako želim. Onaj savršen povez, neki lepi dezen na koricama (mada se ne bunim ni na klasične), PRAZNI listovi, veličina taman za torbu.

Ništa mi drugo ne ostaje nego uživam na slikama dok ih prvom prilikom ne uzmem negde u inostranstvu (jedno pola kile), ili sama napravim. U svakom slučaju, bićete obavešteni ;).

Negde pročitah:

Moleskine is the “little black dress” of notebooks.

Nije li?